Ђурђева Јерина 0001    Није љепши цвијет процвјетао, 0002    Што је сада на нову годину, 0003    У онему Смедерову граду, 0004    А у оне зенђил удовице, 0005    Удовице Ђурђеве Јерине. 0006    У ње се је ћери породила, 0007    По имену китна Анђелија. 0008    Јоште Анђи ни земана нема, 0009    Нема њоме ни петнаест љета, 0010    Да је таке у Турчина нема, 0011    У Турчина ни у каурина. 0012    То се чудо подалеко чуло, 0013    По крајинам и по краљевинам, 0014    То зачуо Филип-Беговићу, 0015    У Загорју, пољу широкоме, 0016    Па просио китну Анђелију 0017    И њему је цура забавила, 0018    Не ће она Филип-Беговића. 0019    Најпослије Анђу запросиле, 0020    Запросиле паше и везири, 0021    Свијем им је она зафалила, 0022    Анђе од њих ниједнога не ће. 0023    Најпослије Анђу запросио, 0024    Запросио беже Љубовићу, 0025    Невесиња поља широкога, 0026    Не ће она бега Љубовића. 0027    Најпослије цару запросио, 0028    Запроси је травнички везире, 0029    И њему је млада забавила. 0030    Запроси је Краљевићу Марко, 0031    Не ће она Краљевића Марка. 0032    Најпослије њу су запросили, 0033    Запросили дван’ест капетана 0034    Од Лисика девет ђенерала. 0035    Најпослије Анђу запросио, 0036    Запросио султан-Имбрајиме, 0037    Од Стамбола, од бијела града. 0038    Не ће она султан-Имбрајима. 0039    Најпослије Анђу запросила, 0040    Запроси је круна ћесарова, 0041    А од Беча, града бијелога. 0042    Не ће она круне ћесарове. 0043    Ни то вр’јеме дуго не бијаше, 0044    Излазила и година дана, 0045    А ниједне нема муштерије. 0046    Још да видиш зенђил удовице, 0047    Оде она у кавез одају, 0048    Гдјено сједи китна Анђелија, 0049    Удовица кћери говорила: 0050    „Анђелије, моја кћери драга! 0051    Што се, душо, удавати не ћеш? 0052    Ако хоћеш голема јунака, 0053    Ево теби бега Љубовића. 0054    Ако не ћеш бега Љубовића, 0055    Ево теби силна каурина, 0056    Каурина Филип-Беговића, 0057    Од Загорја, поља широкога. 0058    Ако не ћеш Филип-Беговића, 0059    Ето силна теби господара, 0060    Од Травника травнички везире. 0061    Ако не ћеш травничког везира, 0062    Ето теби султан-Ибрајима, 0063    Од Стамбола, од бијела града. 0064    Па ћеш бити ти царица млада, 0065    Запов’једат с бутум царевином, 0066    Па ћеш бити султанија млада.“ 0067    Мисли она, не чује је нико, 0068    Ма је чује Јуре провидуре, 0069    Удовици тихо одговара: 0070    „Госпођице, зенђил удовице! 0071    Што ћеш дати Анђу за Турчина, 0072    Је ли нема бољијех јунака? 0073    Ако хоће голема јунака, 0074    Ето њоме Краљевића Марка; 0075    Ако не ће Краљевића Марка, 0076    Ето њоме дван’ест капетана; 0077    Ако не ће дван’ест капетана, 0078    Ето њоме девет ђенерала; 0079    Ако не ће девет ђенерала, 0080    Ето њоме круне ћесарове, 0081    Па ће бити ћесарица млада, 0082    Запов’једат са свом царевином.“ 0083    Кад то чула зенђил удовица, 0084    Јако ми се она наједила. 0085    Па му једну дала заушницу. 0086    Како га је лако ударила, 0087    Пукоше му обје јагодице. 0088    Мучи Јуре, ништа не говори. 0089    Удовица б’јелу књигу пише 0090    Ка Стамболу, ка бијелу граду, 0091    Овако ми у тој књизи пише: 0092    „О мој зете, султан-Имбрајиме! 0093    Мореш знати, мореш запазити, 0094    Није давно годиница дана, 0095    Да си пито моју ћеру драгу, 0096    Тад још није од удаје била. 0097    Сад дјевојка узгојила лице, 0098    Узгоји за голема јунака. 0099    Ако ти је она омиљела, 0100    Она твоја, а ти си ми њезин, 0101    Купи свате, ајде по дјевојку. 0102    Ти искупи хиљаду сватова, 0103    Толико их могу причекати.“ 0104    Кад је књигу накитила била, 0105    Накитила, па је отпремила. 0106    Када цару ситна књига дође, 0107    На књизи је печат проломио, 0108    А по њоме очи оборио. 0109    Књигу штије, а смије се на њу, 0110    Одма купи хиљаду сватова, 0111    Коњаника, ниједног пјешака, 0112    Кудгод иде, Смедерову сиде, 0113    А до куле зенђил удовице. 0114    Лијепо их она причекала, 0115    Све сватове испод б’јеле куле, 0116    Поглава на бијелу кулу, 0117    Па но сједу около трпезе, 0118    Теменат им лијеп учинила. 0119    Ту су ноћцу преноћили били. 0120    Док је сутра јутро освануло, 0121    Освануло и сунце грануло, 0122    Завикоше кићени чауши: 0123    „Азурала кита и сватови! 0124    Хомо свати да но путујемо, 0125    Далеко је, да не замркнемо, 0126    Кратки данци, а дуги конаци, 0127    Да по ноћи ми не изгинемо.“ 0128    Свати су се на ноге скочили, 0129    Па коњима хитају колане, 0130    Удовица с дарим исходила, 0131    Па дарова киту и сватове, 0132    Цару даде коња под оправом. 0133    Отолен су свати одлазили 0134    Пјевајући, коње играјући 0135    И мећући из малих пушака. 0136    Ни то њоме није веле било. 0137    Излазила годиница дана, 0138    Још да видиш зенђил удовице, 0139    Гдје дозивље до два сина своја, 0140    А на име Грга и Николу: 0141    „Гдје су мени до два сина моја, 0142    До два сина, два Деспотовића?“ 0143    Овако им она бесједила: 0144    „Да сте с двора кучку отпремили, 0145    А камо ли своју сестру драгу, 0146    У вријеме од године дана, 0147    Пошли би и њоме у походе.“ 0148    То су дјеца једва и чекала, 0149    Па су хитре коње направили, 0150    Добре јесу коње поклопили, 0151    Па одоше ка Стамболу граду. 0152    По том дјеца одлазила била, 0153    Још да видиш кучетину мајку, 0154    Сједе она, б’јелу књигу пише, 0155    Па је пише султан-Имбрајиму, 0156    Овако му у тој књизи пише: 0157    „О мој зете, султан-Имбрајиме! 0158    Ето к теби до два сина моја, 0159    До два сина, до дв’је твоје шуре, 0160    Држ’ их тамо, не пуштај их амо; 0161    Ако би их ти пуштао амо, 0162    Није добра, нити му се надај.“ 0163    Па је књигу отпремила стара, 0164    Прије дјеце књига салазила, 0165    А на кули цара не имаде, 0166    Него Анђе, царева љубовца. 0167    Она ми је књигу узимала 0168    И по књизи слова проучила. 0169    Кад видјела, што та књига каже, 0170    Од отале на ноге скочила, 0171    Па се шеће преко б’јеле куле, 0172    Често гледа на прозорје млада, 0173    На прозорје у поље зелено, 0174    Хоће ли гдје браћу упазити? 0175    Док упази до два брата своја, 0176    Па од куле врата отворила, 0177    Па пред браћу ишетала била, 0178    Под њима је коње прихитила, 0179    Коње прима, за здравље их пита, 0180    Највише за кучетину мајку. 0181    Води коње у топле подруме, 0182    Оба брата на бијелу кулу, 0183    Уведе их у шикли одају, 0184    Полаже им пива и јестива, 0185    Служи њима гојена сестрица, 0186    М’јеша она мађилуке тешке, 0187    Вина њима од седам година, 0188    А ракије од дван’ест година, 0189    Докле браћу опјанила била. 0190    Гдје су стали, ту су и заспали, 0191    А заспали кано и заклани. 0192    Кад то видје царева љубовца, 0193    На ноге им меће букагије, 0194    А на руке двије лисичине, 0195    А на врат им алку оковану, 0196    У алци је седамдесет ока. 0197    Свака ока од сухога злата. 0198    Добро браћу утврдила била, 0199    Па излази на прозор од куле, 0200    Попогледа у поље зелено, 0201    Док упази свога господара, 0202    Гдје се враћа с лова из планине. 0203    Преда њ млада ишетала била, 0204    Коња прима, за здравље га пита: 0205    „Јеси ли се, царе, уморио 0206    И јеси ли коња ознојио, 0207    Јеси ли ми лова доносио?“ 0208    Ал говори царе господаре: 0209    „Моја каде, моја љуби драга! 0210    Ја се, царе, н’јесам уморио, 0211    Нити мога коња ознојио, 0212    Нити сам ти лова уловио.“ 0213    Ал говори царица му драга: 0214    „Ја сиједим на бијелој кули, 0215    Па сам теби лова уловила, 0216    До два брата, два Деспотовића, 0217    Оба сам ти, царе, заковала, 0218    Па им русу осијеци главу.“ 0219    Ал говори царе господаре: 0220    „Мучи, љуби, зуб те заболио, 0221    Гдје ћеш твоју браћу изгубити!“ 0222    Оде царе на бијелу кулу, 0223    А за њиме љуби пристанула, 0224    Док дођоше у шикли одају, 0225    Пробуде се два рођена брата, 0226    Каже љуби цару господару: 0227    „Удри сабљом и десницом руком 0228    Гргу брата про бијела врата, 0229    Нека виђу, како жица крвца 0230    У мог брата из бијела врата.“ 0231    Опет њоме царе говорио: 0232    „Мучи, љубо, да од Бога нађеш, 0233    Гдје ћеш твоју браћу погубити?“ 0234    Ал говори вјенчана љубовца: 0235    „Удри царе, отпала ти рука! 0236    Мога брата по бијелу врату, 0237    Нека виђу, како жица крвца 0238    У мог брата из бијела врата.“ 0239    Не ће царе, оде преко куле. 0240    Кад то видје кучетина љуби, 0241    Да јој браћу погубити не ће, 0242    Упаде ми у шикли одају, 0243    Па узимље иглу везилицу, 0244    Обојици очи извадила, 0245    Опрости им и ноге и руке, 0246    Дигне с врата алку оковану, 0247    Одведе их низ бијелу кулу, 0248    На добре их коње поставила, 0249    Ћорава је оба отпремила. 0250    Добри су их коњи односили, 0251    Не носе их Смедерову граду, 0252    Него су их били одводили, 0253    Одводили на Бањане равне, 0254    А до куле милог им даиџе, 0255    А даиџе Конеглића Јуре. 0256    Служи Јуре крсно име своје, 0257    У кули су сва господа редом, 0258    Међу њима Црнојевић Иво, 0259    Па погледа на демир пенџеру, 0260    Док упази до два побратима, 0261    Док повикну Црнојевић Иво: 0262    „Сада шућур, милу Богу фала, 0263    Ево нама до два побратима!“ 0264    Кад их видје Иво у невољи, 0265    Преда ње је ишетао Иво, 0266    Под њима је коње прихитио, 0267    Па их води на бијелу кулу, 0268    Па их стави за добру трпезу. 0269    Сједе они, разговарају се. 0270    Све им Грго по истини каже, 0271    Све им своје јаде изјадио, 0272    А повикну Црнојевић Иво: 0273    „О мој побре, Деспотовић-Грго! 0274    Да ну, побре, да те оженимо.“ 0275    Ал говори Деспотовић Грго: 0276    „О мој, побре, Црнојевић-Иво, 0277    Ко ће, побре, за ћорава поћи?“ 0278    Кад је Иво гласе разумио, 0279    Од отале на ноге скочио, 0280    Па но о де к б’јелој кули својој, 0281    Па но нађе своју сестру драгу, 0282    Па је сестри тихо бесједио: 0283    „Анђелије, моја сестро драга! 0284    Да ну, Анђе, да те удомимо 0285    За мојега побратима драга, 0286    Побратима Деспотовић-Грга.“ 0287    „ „А не лудуј, брате од матере! 0288    Ко ће брате за ћорава поћи?“ “ 0289    Кад је Иво тега разумио, 0290    Своју сестру и не пита више, 0291    Нег полеће на горње таване, 0292    Па улази у кавез одају, 0293    Гдјено млађа сједи му сестрица, 0294    А на име Аница дјевојка, 0295    Па Аници брате бесједио. 0296    „Моја сестро, Анице дјевојко! 0297    Хоћеш, сестро, да те удомимо 0298    За мојега побратима драга, 0299    Побратима Деспотовић-Грга?“ 0300    Ал говори Аница дјевојка: 0301    „О мој брате, Црнојевић-Иво! 0302    Питај моју старију сестрицу, 0303    Нека пусти благосове сестра, 0304    Па за Грга ја ћу поћи млада.“ 0305    Још да видиш Црнојевић-Ива, 0306    Узме сестру за бијелу руку, 0307    Па је води низ бијелу кулу, 0308    Конеглићу на бијелу кулу, 0309    Добавише попа редовника, 0310    Па Анчицу за Грга вјенчали; 0311    На добре их коње поставили, 0312    Смедерову граду отпремили. 0313    Кудгод су ми они одлазили, 0314    Смедерову граду салазили, 0315    А пред кулу зенђил удовице, 0316    Удовице Ђурђеве Јерине, 0317    Уз кулу су излазили били. 0318    Ни то вр’јеме ни за веле било, 0319    Испунило девет се мјесеци, 0320    Чедо рађа Гргова љубовца, 0321    Мало чедо, ма је мушка глава, 0322    Зламенито, чедо племенито. 0323    На челу му звијезда даница, 0324    На прсима сјајна мјесечина, 0325    А на руци уписана ћорда. 0326    То видјела зенђил удовица, 0327    Видјела је чедо племенито, 0328    Племенито, па и знаменито. 0329    Сједе она, б’јелу књиге пише, 0330    Па је пише султан-Имбрајиму: 0331    „О мој зете, султан-Имбрајиме! 0332    Грга ти се шура оженио, 0333    Љуби му је чедо породила, 0334    Мало чедо, ма је мушка глава, 0335    Знаменито чедо, племенито: 0336    На челу му звијезда даница, 0337    На прсима сјајна мјесечина, 0338    А на руци уписана ћорда. 0339    Ну послушај, о мој зете драги! 0340    Ти подигни бутум царевину, 0341    Крећи војску Смедерову граду, 0342    Све пос’јеци мало и велико, 0343    И пос’јеци оба сина моја. 0344    И до њих ми мог унука малог. 0345    Па пороби пребијелу кулу, 0346    Води мене ка Стамболу граду.“ 0347    Кадно дође књига шаровита, 0348    А на руке султан-Имбрајима, 0349    Књигу штије и смије се на њу. 0350    За то царе ништа и не хаје, 0351    Излазило по године дана, 0352    Нема цара ни од цара гласа. 0353    Кад то видје зенђил удовица, 0354    Да јој царе салазити не ће, 0355    Разболи се без болести стара. 0356    К њом доходи невјестица млада, 0357    Невјестица, Гргова љубовца, 0358    Па је њоме говорит станула: 0359    „Што је теби, мила мајко моја! 0360    Нерођена колик и рођена.“ 0361    Одговара невјести свекрва: 0362    „Прођи ме се, невјестице драга! 0363    Умр’јет хоћу, пребољети не ћу, 0364    Чини ми се на срдашцу моме, 0365    Да кад пођеш Загорју на воду, 0366    Донесеш ми кондир воде хладне, 0367    Да бих и ја пребољела стара.“ 0368    Невјестица срца милостива 0369    Одлазила Загорју на воду 0370    Кад је она одлазила била, 0371    Онда стара на ноге скочила, 0372    Па уљезе у шикли одају, 0373    Гдјено мали Јурица спаваше, 0374    Укра д’јете из бешике стара. 0375    Па га носи низ танчицу кулу, 0376    Мисли она, не види је нико, 0377    Ма је гледа Јуре провидуре, 0378    Сустопице за њом ударио. 0379    Носи д’јете мору дебеломе, 0380    Баци Јуру у море дебело, 0381    Али Јуре по мору плуташе. 0382    Кад то видје Јуре провидуре, 0383    Он се баца у море дебело, 0384    Па ухити нејака Јурицу, 0385    На сухо је њега износио, 0386    Господару своме односио, 0387    Све ’но Гргу по истини каже, 0388    Ал бесједи Деспотовић Грго: 0389    „Моја слуго, Јуре провидуре! 0390    Узми мени мог Јурицу сина, 0391    Однеси га моме милом шури, 0392    Моме шури на Бањане равне, 0393    Нека гоји мог Јурицу сина.“ 0394    Господара Јуре разумио, 0395    Па Јурицу он је односио, 0396    Односио на Бањане равне, 0397    А до куле Црнојевић-Ива. 0398    Јуре каже, што је и како је. 0399    Кад је Иво тега разумио, 0400    Јурицу је гојит он стануо. 0401    Виши Јуре од године дана, 0402    Него други од двије године; 0403    Виши Јуре од двије године, 0404    Него други од четр године; 0405    Виши Јуре од четр године, 0406    Него други од осам година; 0407    Виши Јуре од дван’ест година, 0408    Него други од дваест година. 0409    Кад Јурици дван’ест годин’ било, 0410    Одведе га свој мио даиџа, 0411    Одведе га ловит у планину 0412    И человат по дугим планинам. 0413    Једно ми је јутро уранио, 0414    У планину на студену ст’јену, 0415    На ст’јени је ноге прекрстио, 0416    Преко ноге пушку прементуо! 0417    Цмили Јуре, грозне сузе лије, 0418    Мисли Јуре, не види га нико, 0419    Ма га гледа свој мио даиџа, 0420    Па је Јури тихо бесједио: 0421    „Мој Јурица, моје десно крило! 0422    Која ти је цмилити невоља, 0423    Јал ти немаш жутијех цекина, 0424    Јали си се јунак ужелио, 0425    Ужелио младих дјевојака?“ 0426    Одговара Деспотовић-Јуре: 0427    „Мој даиџа, Црнојевић-Иво! 0428    Пренестало ми није цекина, 0429    Нит сам жељан младих дјевојака. 0430    Ево има трин’ест годиница, 0431    Да ме гојиш на бијелој кули, 0432    А не знадем ни оца ни мајке, 0433    Како ми се по имену зове.“ 0434    Ал бесједи Црнојевић Иво: 0435    „Мој сестрићу, Деспотовић-Јуре! 0436    Бабо ти је Деспотовић Грго, 0437    А мајка ти моја је сестрица.“ 0438    Све му каже, што је и како је, 0439    Одговара Деспотовић Јуре: 0440    „Мој даиџа, Црнојевић-Иво! 0441    Ја ћу поћи Смедерову граду 0442    Походити мила баба мога 0443    И старицу моју милу мајку.“ 0444    Одговара Црнојевић-Иво: 0445    „Мој сестрићу, Деспотовић-Јуре! 0446    Хомо и ми на Бањане равне, 0447    Са Бањана на Нове Пазаре, 0448    Купит ћу ти хата четвртака, 0449    Од’јело ти ново сакројити, 0450    Ново ћу ти оружје купити, 0451    Па ти ајде Смедерову граду.“ 0452    Па сиђоше на Нове Пазаре, 0453    Па му Купи хата четвртака, 0454    И купи му он ново од’јело, 0455    И купи му он ново оружје, 0456    Насуо му џепове цекина. 0457    Отоле је коња поклопио. 0458    Свог даиџу с Богом оставио 0459    Кудгод ми је јунак одлазио, 0460    На границу турску и каурску, 0461    Ту је јунак коња сагонио, 0462    Куд се сврће ка Стамболу граду, 0463    Куд се сврће б’јелу Смедерову. 0464    Па у мисли јунак ударио, 0465    Што ли хоће од живота свога? 0466    Да би сишо Смедерову граду, 0467    Видјет ће га стар отац и мајка, 0468    Да би јунак пошо ка Стамболу, 0469    Лако би он мого погинути: 0470    „Жалио би и отац и мајка, 0471    Ако би ја јунак погинуо. 0472    Хоћу поћи ка Стамболу граду, 0473    Ако би ја јунак погинуо, 0474    Не зна за ме ни отац ни мајка.“ 0475    Па на дизгин окрену дорина, 0476    Оде јунак ка Стамболу граду, 0477    Пред кулу је цару долазио, 0478    Од куле су врата затворена. 0479    Пред кулом је коња осједнуо, 0480    Па удари уз цареву кулу. 0481    Кад на кулу цару излазио, 0482    У цареву упаде одају, 0483    Нађе цара на меку душеку, 0484    Нађе јунак цара и царицу, 0485    Па их закла кано јањче младо, 0486    Па он нађе два царева сина, 0487    Па их баци преко б’јеле куле, 0488    Обама је главу откинуо. 0489    Сађе јунак низ бијелу кулу, 0490    Па поклопи хата четвртака, 0491    Плећи даде, а бјегати стаде. 0492    Кудгод ми је јунак долазио, 0493    Право здраво био салазио, 0494    А пред кулу миле мајке своје, 0495    Госпођицу пред кућом нашао, 0496    Па је њоме Јуре говорио: 0497    „Ој Бога ти, танка госпођице! 0498    Гдје је кула Деспотовић-Грга.“ 0499    Ал говори танка госпођица: 0500    „Што ме питаш за бијелу кулу, 0501    А за кулу Деспотовић-Грга? 0502    Ово кула Деспотовић-Грга, 0503    А ја јесам његова љубовца.“ 0504    Кад то чуо Деспотовић Јуро, 0505    Па удари уз бијелу кулу, 0506    Па он нађе на бијелој кули, 0507    Свога баба Деспотовић-Грга 0508    И даиџу Деспотовић-Ника, 0509    Од очи је сузе оборио, 0510    Па их оба грли и целива, 0511    Вију му се они око врата: 0512    „Гдје си, Јуро, све наше уздарје?“ 0513    кад то чула Гргова љубовца, 0514    Па је сина дочекала била, 0515    Па се вије њему око врата, 0516    Па ми љуби свог Јурицу сина 0517    И ту ми се она пренемогла. 0518    То видјела зенђил удовица, 0519    Па унуку она поскочила, 0520    Да пољуби у бијелу руку, 0521    Ал је Јуре од себе отисне, 0522    Па од бедре сабљу повадио, 0523    У срце је Јуре ударио, 0524    На сабљи јој срце износио. 0525    Ухити је за ноге и руке, 0526    Одрине је низ бијелу кулу, 0527    А у башчу под жуту наранчу. 0528    Ту је Јуре и њу закопао, 0529    Па изађе на бијелу кулу, 0530    На прозор је износио главу, 0531    Па погледа под жуту наранчу. 0532    Кад је земља изметнула била, 0533    Он убије кучку шаровиту, 0534    Закопа је с’ зенђил удовицом; 0535    А у башчу под жуту наранчу. 0536    Оде Јуре на танчицу кулу, 0537    Па на прозор износио главу, 0538    Па погледа под жуту наранчу. 0539    Кад је земља опет изметнула, 0540    Он узимље бабетину стару, 0541    Па је носи мору дебеломе, 0542    Бацио је у то сиње море. 0543    Није стару ни море примило, 0544    Нег на сухо њу је изметнуло.